О књизи: година / Дуго сам размишљао о путовању у Кину. Још 1997. године, када сам развијао пут до Индије, направио сам избор: да тамо идем преко Ирана или преко Кине? Први пут се показао лакшим и краћим. У фебруару 1998. нас десеторо стопирало је од Москве преко Кавказа, Ирана, Пакистана до Индије, а кинеска верзија је одложена за неколико година касније, руски аутостопери, провозали се прво по Европи, а потом и по земљама Блиског истока, почела је да продире и на Далеки исток. У лето 1998. објављена је књига „Пут дивљег магарца“, коју је написао извесни Владимир Динетс, који сада живи у Америци. У књизи су описане авантуре аутора, који је аутостопом ишао по Кини, у возовима, аутобусима и пешице „Дивљи магарац“ је изазвао интересовање људи за Кину, а убрзо су ту посетили Сергеј Фокин, Валериј Шанин, Григориј Кубатјан и други путници. Сви су причали неке податке о земљи, додуше фрагментарне, али скоро нико ништа није написао. Кина ми се учинила занимљивом и огромном земљом, а и сам сам желео да је посматрам и причам о њој. У лето 2004. године преко двадесет аутостопера (укључујући и мене) – становника Москве, Санкт Петербурга, Тјумена, Чељабинска, Јекатеринбурга. и други градови - отишли ​​у „Чонггуо“, Средње царство, како су се Кинези називали од давнина. Десило се да се сви нисмо срели у Кини: свако је имао своје интересе, своју руту, своје датуме путовања. Испоставило се и да је Демид, млади аутостопер из Енгелса, који је тек кренуо у 11. разред, прешао са мном цео пут од 14.000 километара, од Јекатеринбурга (где смо се срели) преко Астане до кинеске границе, па преко целе Кине и назад у Русију до Иркутска укључујући и Иркутск - где се одвојио од мене и отишао да учи у свом 11. разреду. Тако смо завршили путовањем од Јекатеринбурга до Иркутска са путовањем у Кину од 10.000 километара – читаћете о овом путовању имати авантуре и запажања треба да буду потпунија и занимљивија. Нека им кажу, а ја ћу вам за сада рећи шта нам се десило. Искористио бих прилику да се захвалим Демиду на друштву на овом путовању..